Darovi su se slili sa svih strana.
Bio je običaj da se svečanost vođenja egzilarha na zakletvu održi u četvrtak.
U subotu iste nedelje odvijalo se svečano bogosluženje uz prisustvo novog egzilarha.
U sinagogu je postavljena posebna tribinska kula, pokrivena i obložena plemenitim tkaninama.
Na tome je princ sedeo isto kao što su i kraljevi iz Davidovog doma sedeli u Hramu.

Egzilarha je pratila gomila tokom svog puta do sinagoge.
Nakon što je princ zauzeo svoje mesto na tribini, predstavnik Sura akademije došao je do njega na tribinu, klekao pred njim na kolena i seo s njegove desne strane.
Pumpeditski gaon je učinio isto i seo s njegove leve strane.

U završnoj molitvi pomenuto je ime novog egzilarha i izrečeni su posebni blagoslovi za novog princa, gaone, skup i ostale.

Zatim se svečana povorka vratila iz sinagoge u rezidenciju egzilarha, gde je pripremljena gozba za dostojanstvenike, istaknute ličnosti i visoke zvaničnike.
Svečanost imenovanja okončala se ovom gozbom.

Troškovi poslovanja egzilarhove službe pokriveni su posebnim porezima.
Osim toga, egzilarh je imao ovlašćenje da prikuplja poreze u zajednicama pod svojom nadležnošću.
Sakupljači poreza imali su punu podršku zvaničnika kalifata.

Činjenica da je Anan trebao da stupi na ovo visoko mesto izazvalo je mnogo uznemirenosti kod njegovih neprijatelja.
Bojali su se, i s pravom, da bi Anan podrio temelje Talmuda i odbaci ga nakon svog postavljanja u službu egzilarha.

Ananov ujak Solomon umro je bezdetan, tako da je sin Solomonovog brata
David trebalo da se popne na presto egzilarha.
Solomonov brat David imao je dva sina: Anan i Ḥananija.
Presto egzilarha trebalo je da se preda najstarijem muškarcu u porodici, ali bilo je retkih slučajeva kada je mlađi član porodice postavljen, ako je bio značajniji, poštovaniji i časniji od svog suizdanika.

Iako je Anan bio punopravni naslednik prestola egzilarha, bilo je neprijateljskih pristalica iz svih redova protiv njega, a koje su podržavale njegovog mlađeg brata koji je preimenovan u Ahoraja.

Na čelu Ananovih neprijatelja stajala su dva brata: R. Dodaj (ben Naḥman) i R. Jehuda (ben Naḥman).
Prvi je bio načelnik Pumpedita akademije a drugi načelnik Sura akademije.
Međutim, Ananove pristalice nisu bile nemoćne.
Anan je imao mnogo pristalica i podržavali su ga mnogi uticajni ljudi.
Anan je pobedio na izborima i podigao se na presto egzilarha.

Sa položaja svoje službe Anan je počeo snažno propagira i promicati svoje misli.
To je izazvalo da postane vrlo opasan za pristalice Talmuda.
Anan ben David ha-nasi strogo je sledio slovo Zakona i tačno je ispunjavao njegove zapovesti.
Nije čak štedeo ni svoje sledbenike ako bi našao da ne žive u skladu sa Zakonom.

Budući da Ananov glas nije bio glas izgubljene osobe koja viče u pustinji, mogao je da potkopa poverenje ljudi u Talmud.
Naravno, povećao se broj neprijatelja koji su se upinjali da ga unište.
Anana su pred kalifom njegovi neprijatelji optužili za jeres.
Tvrdili su da ima planove da izda novi verski zakon i da planira da se proglasi za kralja Izraela.
Nakon ove lažne optužbe Anana je kalif lišio čina, zatvoren je i osuđen na smrt vešanjem.
Presuda je izrečena u nedelju i trebalo je da bude izvršena u petak sledeće sedmice.
Na kraju, pogubljenje se nije desilo jer se Anan mogao braniti.
Način Ananove odbrane je različito opisan.
Prema Ananovim neprijateljima podržavaoci osuđenog egzilarha su podmitili dvorjane i kalifove poverenike, i tako su postigli oslobađajuću presudu.

Međutim, prema njegovim pristalicama, Anan je spašen zahvaljujući savetu jednog muslimana koji je bio zatvoren zajedno sa njim i koji je bio optužen na smrt zbog bogohuljenja.
Ovaj musliman je posavetovao Anana da se pojavi pred kalifom i zatraži da on sudi verski spor između Anana i njegovih neprijatelja.
Na taj način Anan bi dobio priliku da dokaže svoju nevinost.
Tema ovog verskog spora bi trebalo da bude ona koja omogućuje različita tumačenja.
Kalif ne bi mogao odbiti njegov zahtev jer, prema islamskim običajima, zatvorenik ima pravo da zamoli vladara za ispunjeneje poslednje želje.
Ako su okolnosti to dozvoljavale, vladar će se obavezati osuđeniku.
Anan je uradio kako ga je njegov muslimanski suzatvorenik posavetovao, a njegov zahtev je bio obavezujući.
Anan je izabrao temu kalendar i određivanje datuma praznika kao predmeta verske rasprave.

Ova tema je dugo vremena bila predmet sporenja između Anana i njegovih neprijatelja.

U vreme pre nego što su se pojavili talmudisti raban Gamaliel i Isak Napaḥ, narod Izraela je određivao početke meseci i praznika prema mesecu u vreme njegovog rađanja.
To je bilo u skladu sa neposrednim posmatranjem mladog meseca na obzorju.
Pored toga, prvi lunarni mesec nisan određuje se na osnovu svedočanstva o pronalaženju zrelog ječma u Svetoj zemlji.

Ako ječam nije sazreo tokom dvanaestog meseca lunarne godine, sledeći mesec se ne smatra početkom godine već se pretvara u trinaesti mesec.
Tako da je to godina koja je postala prestupna.
Ovaj metod je uravnotežio razlike između lunarnih i solarnih godina.

Pravila za određivanje prvog meseca bila su usko povezana sa verskom svečanošću donošenja prvog ječma u Hram.
Ovo se uvek dešavalo sutradan po (prvom) Šabatu Praznika beskvasnih hlebova.
Pedesetog dana, nakon što se ova svečanost proslavi, je Praznik sedmica ili Šavuot.

Budući da nijedan od ovih propisa nije mogao pravilno da se ispuni iz Svete zemlje, raban Gamaliel i Isak Napaḥ su odredili novi kalendar zasnovan na izračunavanju početaka meseci i praznika.
Raban Gamaliel i Isak Napaḥ izmislili su devetnaestogodišnji ciklus sa sedam prestupnih i dvanaest prostih godina.
Treća, šesta, osma, jedanaesta, četrnaesta, šesnaesta i osamnaesta godina ovog ciklusa su bile prestupne godine.
Da bi izbegli slučajnu grešku rabini talmudista su naredili narodu Izraela, koji je živeo izvan Svete zemlje, da se doda još jedan dan svakom prazniku koji je uspostavio Bog.
Osim toga, oni su utvrdili određene dane u sedmici na koje mogu pasti praznici.
Ako taj praznik ne padne na fiksni dan, pomera se na najbliži fiksni dan.
Ovo pravilo je poznato kao דחיה.
Sve te novine zamenile su pravila koja su postojala od pamtiveka i nisu bile u saglasju sa odredbama Tore.

Ananu je pomogla činjenica da je određivanje početaka meseci, prema mladom mesecu, bila dobro poznata muslimanima.

Anan se sukobio sa svojim neprijateljima u raspravi i postigao je veličanstvenu pobedu.
Potpuno je oslobođen, opravdan i potpuno rehabilitovan, a vraćeni su mu i svi činovi i službe.
Štaviše, zadobio je naklonost kalifa.

Ubrzo nakon svoje rehabilitacije, Anan se dobrovoljno odrekao prestola egzilarha u korist svog brata Hananije.
Anan je bio ubeđen da je neophodno da objedini svoje sledbenike u nezavisnu, etnokonfesionalnu zajednicu.
Njena svrha bila je da ih odvoji od talmudista i oslobodi ih jarma talmudskih tradicija.
On je predstavio svoju ideju kalifu koji ju je podržao i odobrio.
Kalif je čak dozvolio Ananu da se preseli u Jerusalim zajedno sa celim svojim domom i svojim sledbenicima.
Ovo je izazvalo drugi sukob, sada u Izraelu.
Anan ben David ha-nasi je odlučio da se nova sinagoga izgradi u Svetom gradu za njegove istovernike.
Ovu sinagogu finansijski su podržale sve karaitske zajednice, a koja je svetilište i mesto rođenja sve do današnjih dana.
Suvernici Anana ben Davida ha-nasi počeli su da žive nov nezavisan i samodovoljan  život čim su prekinuli svoje veze sa talmudistima.
Rat na život i smrt izbio je između talmudista i Ananovih sledbenika.

Anan ben Davidu ha-nasi pripisuje se sledeća izjava: Voleo bih da su sve pristalice Talmuda u mom stomaku; onda bih raseko stomak i oni bi umrli zajedno sa mnom. ⁸

⁸ Kao što je ranije pomenuto, u skladu sa tekstovima nezavisnih arapskih pisaca koji su pisali o Ananu, teško je poverovati da je to zaista bila njegova autentična izjava. Najverovatnije je to bila jedna od mnogih kleveta koja je dolazila iz neprijateljskog tabora.

Međutim, talmudisti nisu poštedeli ni Anan ben Davida ha-nasi, proglašavajući anateme חרם protiv njega i njegovog sina Saula u svojim sinagogama.
Misli tog Luthera duboko su se ukorenile u Izraelu jer je zemlja bila odavno spremna  za to ukorenjivanje.
Činjenica da je talmudsko plemstvo opteretilo vrlo teškim jarmom jevrejske zajednice učinila je i da Anan ben David ha-nasi i njegove ideje budu privlačne.
Zajednice su bile opterećene nepodnošljivim porezima, i zato što nisu mogle da prikupe te poreze, zajednice su bile izložene mnogim represijama. ⁹