UVOD
Ljudska istorija nam pokazuje da će svaki narod koji je odigrao značajnu ulogu na pozornici svetskih događaja napustiti ovu pozornicu posle nekog vremena, otići iza scene i ustupiti mesto drugom narodu.
Alternativno, mogu potpuno nestati ili se stopiti sa drugim narodima.
Većina biblijskih naroda i veliki broj evropskih naroda iskusio je ovu sličnu sudbinu.
Postoje i narodi koji, iako se čvrsto drže svojih teritorija, nisu više učestvovali u svetskim zbivanjima.
Ova kategorija obuhvata gotovo sve azijske narode, koji prolaze kroz fazu istorijskog opadanja.
Izrael je jedini izuzetak od ovog opšteg pravila i ne pripada nijednoj od gorepomenutih skupina naroda.
Ova skitnica, odsečena i proterana iz svoje domovine, lutala je dve hiljade godina po zemlji.
Bila je pocepana i primorana da ropski kuluči.
Desetine hiljada njenih sinova je spaljeno u plamenovima inkvizicijskih lomača.
Progonjen je sve do današnjih dana, ali uprkos svemu ovome, usuđujem se da kažem da ovaj narod nije izgubio svoje svojstvo, niti bilo koju od svojih jedinstvenih karakteristika.
Ova skitnica, odsečena i proterana iz svoje domovine, lutala je dve hiljade godina po zemlji.
Bila je pocepana i primorana da ropski kuluči.
Desetine hiljada njenih sinova je spaljeno u plamenovima inkvizicijskih lomača.
Progonjen je sve do današnjih dana, ali uprkos svemu ovome, usuđujem se da kažem da ovaj narod nije izgubio svoje svojstvo, niti bilo koju od svojih jedinstvenih karakteristika.
Izrael nikada nije izgubio svoju duhovnu moć, i zbog toga živi u budućnosti, a ne sadašnjosti, bez pogovora veruje i nada se boljim vremenima u srećnoj budućnosti.
Na pozornici svetskih događaja, Izrael smatra da je njegova uloga privremeno prekinuta, i ne brine se da je neće igrati sve do kraja.
Sve što se dogodilo u prošlosti daje Izraelu snagu da se bori protiv nepovoljnih okolnosti koje ga okružuju i to podupire njegova nadanja.
Na pozornici svetskih događaja, Izrael smatra da je njegova uloga privremeno prekinuta, i ne brine se da je neće igrati sve do kraja.
Sve što se dogodilo u prošlosti daje Izraelu snagu da se bori protiv nepovoljnih okolnosti koje ga okružuju i to podupire njegova nadanja.
Starostavni Izrael je bio postavljen za izabran narod, u ulozi posrednika između Boga i čovečanstva, od strane sveznajućeg Boga koji vidi budućnost.
Izrael je odgovoran za širenje istine o pravom Bogu, i za prosvećenje paganskog sveta koji je obnevideo od mračnog oblaka idolatrije.
Izrael je odgovoran za širenje istine o pravom Bogu, i za prosvećenje paganskog sveta koji je obnevideo od mračnog oblaka idolatrije.
Prvi oci su prethodno objavili istinu o Bogu יהוה - Tvorcu neba i zemlje među mnogobošcima.
Sveto pismo nas obaveštava:
I prođe Avram tu zemlju do mesta Sihema i do ravnice Moreške .... Posle otide odande na brdo koje je prema istoku od Vetilja, i onde razape šator svoj, te mu Vetilj beše sa zapada a Gaj s istoka; i onde načini יהוה žrtvenik, i prizva ime יהוה. *
* I Moj. 12:6 i 8 (B'rešit/Post. 12:6 i 8)
Sva mesta i gradovi pomenuti u ovim stihovima bili su duboko pod uticajem idolatrije.
Iz tog razloga je Avram prošao kroz ova mesta i gradove, jer je kao jarka svetlost koja sija kroz tamni oblak idolatrije uputio mnoge ljude pravom Bogu.
Avramov sin Isak i Avramov unuk Ja’akov, drugi i treći praotac, sledili su put Avrama i objavili su istinu o Bogu.
Na poziv Josefa, Ja’akov, sa celim svojim domom, preselio se u Egipat, u kom su docnije Izraelovi potomci bili porobljeni.
Dok su bili u Egiptu, okrutno zarobljeni Izrailjci nisu mogli ispunjavati svoju misiju dva stoleća i postali su deo (za njih) strane kulture.
Iz tog razloga je Avram prošao kroz ova mesta i gradove, jer je kao jarka svetlost koja sija kroz tamni oblak idolatrije uputio mnoge ljude pravom Bogu.
Avramov sin Isak i Avramov unuk Ja’akov, drugi i treći praotac, sledili su put Avrama i objavili su istinu o Bogu.
Na poziv Josefa, Ja’akov, sa celim svojim domom, preselio se u Egipat, u kom su docnije Izraelovi potomci bili porobljeni.
Dok su bili u Egiptu, okrutno zarobljeni Izrailjci nisu mogli ispunjavati svoju misiju dva stoleća i postali su deo (za njih) strane kulture.
Mojsije, spasitelj Izraela, je taj kome se Bog prvi put predstavio kao: Bog Avrama, Bog Isaka i Bog Ja’akova.
Svi biblijski proroci su nastavili da šire istinu o Bogu.
Nema sumnje da su ovi glasnici istine o Bogu mogli biti izabrani samo iz naroda obdarenog velikim intelektualnim sposobnostima.
Ali, zašto je ovaj izabrani i intelektualno zreo narod stalno skretao sa pravog puta koji je odredio (za taj narod) sam Bog?
Nije prošlo čak ni četrdeset dana otkako je Izrael čuo gromovit glas živog Boga koji zapoveda Izraelu: Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje ... do trenutka kad je tvrdoglavi Izrael igrao u stanju ekstaze oko zlatnog teleta!
Ova stvarnost, iako se čini da je vrlo čudna, ima određenu logiku; porobljeni Izrailjci su živeli u Egiptu bez svojih jasno definisanih verskih pravila i stoga su morali biti neminovno inficirani religijom svojih egipatskih robovlasnika.
U to vreme Egipćani su se klanjali nebeskim svetilima.
Kao boga obilja obožavali su Hapi-ankha (Apis ili Hapis), crnog bika sa belom tačkom na čelu, živi prikaz Bika, koje je bilo prvo od dvanaest sazvežđa. *
* Prema jevrejskom kalendaru ovo je mesec nisan, približno mart, i počev od njega se broje meseci. Tokom ovog meseca, Sunce ulazi u sazvežđe Bika. Petnaestog dana ovoga meseca Izrailjci su oslobođeni i napustili su Egipat. Ovo vreme je namerno izabrano da bi pokazalo nemoćnost i beznačajnost egipatskih bogova. (videti IV Moj. /Bamidbar/ Br. 33:4)
Svi biblijski proroci su nastavili da šire istinu o Bogu.
Nema sumnje da su ovi glasnici istine o Bogu mogli biti izabrani samo iz naroda obdarenog velikim intelektualnim sposobnostima.
Ali, zašto je ovaj izabrani i intelektualno zreo narod stalno skretao sa pravog puta koji je odredio (za taj narod) sam Bog?
Nije prošlo čak ni četrdeset dana otkako je Izrael čuo gromovit glas živog Boga koji zapoveda Izraelu: Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje ... do trenutka kad je tvrdoglavi Izrael igrao u stanju ekstaze oko zlatnog teleta!
Ova stvarnost, iako se čini da je vrlo čudna, ima određenu logiku; porobljeni Izrailjci su živeli u Egiptu bez svojih jasno definisanih verskih pravila i stoga su morali biti neminovno inficirani religijom svojih egipatskih robovlasnika.
U to vreme Egipćani su se klanjali nebeskim svetilima.
Kao boga obilja obožavali su Hapi-ankha (Apis ili Hapis), crnog bika sa belom tačkom na čelu, živi prikaz Bika, koje je bilo prvo od dvanaest sazvežđa. *
* Prema jevrejskom kalendaru ovo je mesec nisan, približno mart, i počev od njega se broje meseci. Tokom ovog meseca, Sunce ulazi u sazvežđe Bika. Petnaestog dana ovoga meseca Izrailjci su oslobođeni i napustili su Egipat. Ovo vreme je namerno izabrano da bi pokazalo nemoćnost i beznačajnost egipatskih bogova. (videti IV Moj. /Bamidbar/ Br. 33:4)
Idolopoklonički pogled na svet koji su Izrailjci usvojili od Egipćana duboko se ukorenio da su se, čak i nakon primanja svojih verskih pravila, Izrailjci više puta vraćali tom paganskom svetonazoru i gradili su paganske svetinje i obožavali idole.
Proroci, koji su bili darovani otkrivenjem i nadahnuti od Boga, trudili su se da pomognu svim mogućim sredstvima da sačuvaju Božji narod unutar granica istinite vere i podalje od svih poroka.
Međutim, ljudi bi proroke opazili tek nakon što su kažnjeni nebeskom kaznom, a ta svesnost je bila samo privremena.
Međutim, ljudi bi proroke opazili tek nakon što su kažnjeni nebeskom kaznom, a ta svesnost je bila samo privremena.
Iako je Izraelov narod dugo vodio nevaljao život, idolatrija nije postala njegova preovlađujuća vera, barem ne do uzdizanja dva vladara.
Zna se da nakon što se Rehoboam (רחבעם), sin kralja Solomona, popeo na presto, Izrailj se pobunio i deset plemena se odvojilo od doma kralja Davida. Izrailj se podelio na dve države.
Vođa bune je bio Jeroboam, sin Nebata, koji je postao vladar novoosnovanog kraljevstva Izrael.
Zna se da nakon što se Rehoboam (רחבעם), sin kralja Solomona, popeo na presto, Izrailj se pobunio i deset plemena se odvojilo od doma kralja Davida. Izrailj se podelio na dve države.
Vođa bune je bio Jeroboam, sin Nebata, koji je postao vladar novoosnovanog kraljevstva Izrael.
Takođe je poznato da je svaki odrasli Izrailjac triput godišnje posećivao Hram u Jesusalimu.
Jeroboam se plašio da bi tokom poseta njegovih podanika kraljevstvu Juda oni mogli biti zarobljeni ili bi postali odani svom prethodnom kralju.
On je zato ozakonio idolatriju i odredio je za državnu religiju.
Takođe je naredio da se postave idoli u dva grada i uspostavio je gozbe u njihovu čast.
Ovaj podli čin doveo je do smrti kraljevstva Izrael.
Idolopoklonički kult, korak po korak, takođe je preuzeo kontrolu nad stanovnicima Jude.
To je izazvalo uništenje Hrama i sedamdeset godina vavilonskog ropstva.
Izrael je počeo da ispravlja svoje puteve tek nakon što je bio uskraćen svega što je bilo sveto i drago, i tek kad je shvatio značaj i važnost svetilišta koje su izgubili.
Po isteku sedamdeset godina, Hram je obnovljen i ta obnova je ujedinila i sjedinila narod Izaela.
Izrailjci su cenili, poput blaga, sve što je preostalo posle uništenja Hrama.
To se odnosilo na Sveto pismo, obnovljeni hramski pribor i ostatak hramskih sudova.
Nije bilo traga idolatriji na početku drugog Hrama, ali je udarac došao sa druge strane.
Jeroboam se plašio da bi tokom poseta njegovih podanika kraljevstvu Juda oni mogli biti zarobljeni ili bi postali odani svom prethodnom kralju.
On je zato ozakonio idolatriju i odredio je za državnu religiju.
Takođe je naredio da se postave idoli u dva grada i uspostavio je gozbe u njihovu čast.
Ovaj podli čin doveo je do smrti kraljevstva Izrael.
Idolopoklonički kult, korak po korak, takođe je preuzeo kontrolu nad stanovnicima Jude.
To je izazvalo uništenje Hrama i sedamdeset godina vavilonskog ropstva.
Izrael je počeo da ispravlja svoje puteve tek nakon što je bio uskraćen svega što je bilo sveto i drago, i tek kad je shvatio značaj i važnost svetilišta koje su izgubili.
Po isteku sedamdeset godina, Hram je obnovljen i ta obnova je ujedinila i sjedinila narod Izaela.
Izrailjci su cenili, poput blaga, sve što je preostalo posle uništenja Hrama.
To se odnosilo na Sveto pismo, obnovljeni hramski pribor i ostatak hramskih sudova.
Nije bilo traga idolatriji na početku drugog Hrama, ali je udarac došao sa druge strane.
Tokom boravka u Vavilonu, proterani Judejci, uglavnom prilagodljivi ljudi, usvojili su ideje iz haldejskih učenja.
Nakon što su se vratili kući usvojili su i ideje grčkih filozofa.
Ovi strani pogledi i ideje nisu se slagali sa judaizmom i njegovim verskim pogledima.
Načela judaizma su bila nepodudarna sa ovim stranim idejama, a to je imalo za posledicu sukob ideja.
U ovome moramo potražiti poreklo uzajamne mržnje, neprijateljstva, nejasnoće i korena mnogih sekti i otpadništva.
Za vreme drugog Hrama nastalo je više od sedamdeset sekti.
Među te sekte možemo ubrojati Samarićane, sadukeje i njima srodne betuzijance.
U tom vremenu možemo videti i početke Talmuda.
Judaizam je pao u ozbiljnu nevolju i trebalo mu je neophodno osveženje i životodavna silu.
Neslaganja, razdori, fragmentacija misli i sektaške borbe izazvale su uništenje drugog Hrama.
Izrael je izgubio središte i izvor sopstvene životodavne sile kada su rimski carevi Tit i Hadrijan prisvojili Palestinu.
Na kraju je Izrael poražen, zarobljen i rasejan na sve krajeve sveta.
Nakon što su se vratili kući usvojili su i ideje grčkih filozofa.
Ovi strani pogledi i ideje nisu se slagali sa judaizmom i njegovim verskim pogledima.
Načela judaizma su bila nepodudarna sa ovim stranim idejama, a to je imalo za posledicu sukob ideja.
U ovome moramo potražiti poreklo uzajamne mržnje, neprijateljstva, nejasnoće i korena mnogih sekti i otpadništva.
Za vreme drugog Hrama nastalo je više od sedamdeset sekti.
Među te sekte možemo ubrojati Samarićane, sadukeje i njima srodne betuzijance.
U tom vremenu možemo videti i početke Talmuda.
Judaizam je pao u ozbiljnu nevolju i trebalo mu je neophodno osveženje i životodavna silu.
Neslaganja, razdori, fragmentacija misli i sektaške borbe izazvale su uništenje drugog Hrama.
Izrael je izgubio središte i izvor sopstvene životodavne sile kada su rimski carevi Tit i Hadrijan prisvojili Palestinu.
Na kraju je Izrael poražen, zarobljen i rasejan na sve krajeve sveta.
Onda u to vreme učenje Talmuda je počelo da nastaje, da jača i da se razvija.
Spolja je izgledalo da su se sektaške borbe okončale, ali unutrašnjost Izraela je i dalje neprimetno tinjala od ostataka sukoba.
Rođenje talmudizma nije moglo da smiri saduceje i betuzijance. Pored toga, deo naroda, poznat kao Bene Mikra (sinovi (pisanog) Zakona) ili ponekad i kao šamaiti, ostali su odani čistom mojseizmu.
Bili su poznati kao šamaiti jer su njihova učenja često istovetna učenjima Šamajeve škole. *
* Tokom postojanja drugog Hrama, postojale su dve škole međusobno suprostavljene; škola Hilela i škola Šamaja. Hilelova škola je stavila naglasak na talmudske metode tumačenja, dok je Šamajeva škola stavila naglasak na doslovno tumačenje Zakona. Šamaj je objavio da se biblijski tekst ne proteže izvan svog običnog i doslovnog značenja.
Članovi svih ovih sekti nisu mogli pripadati jednoj zajednici, posećivati iste sinagoge niti imati iste verske škole i verske sudove.
Svako je morao primetiti da je judaizam bio u grotlu vulkana, koji će pre ili kasnije eruptirati i ubrzo su i izbili sukobi.
Spolja je izgledalo da su se sektaške borbe okončale, ali unutrašnjost Izraela je i dalje neprimetno tinjala od ostataka sukoba.
Rođenje talmudizma nije moglo da smiri saduceje i betuzijance. Pored toga, deo naroda, poznat kao Bene Mikra (sinovi (pisanog) Zakona) ili ponekad i kao šamaiti, ostali su odani čistom mojseizmu.
Bili su poznati kao šamaiti jer su njihova učenja često istovetna učenjima Šamajeve škole. *
* Tokom postojanja drugog Hrama, postojale su dve škole međusobno suprostavljene; škola Hilela i škola Šamaja. Hilelova škola je stavila naglasak na talmudske metode tumačenja, dok je Šamajeva škola stavila naglasak na doslovno tumačenje Zakona. Šamaj je objavio da se biblijski tekst ne proteže izvan svog običnog i doslovnog značenja.
Članovi svih ovih sekti nisu mogli pripadati jednoj zajednici, posećivati iste sinagoge niti imati iste verske škole i verske sudove.
Svako je morao primetiti da je judaizam bio u grotlu vulkana, koji će pre ili kasnije eruptirati i ubrzo su i izbili sukobi.
Svaka istorijska promena je logična posledica događaja koji su prethodili toj promeni.
Nijedan sukob se ne dešava neočekivano i taj je sukob izazvao sledeće događaje.
Posle uništenja drugog Hrama, poprište Izraelovih duhovnih i intelektualnih aktivnosti preselilo se na Istok; Aleksandrija, Safed, Tiberijada, Jatrib, Bagdad, Sura, Pumbedita i Anbar.
U to vreme Izrael praktično nije imao nikakva književna dela osim Talmuda, ili tačnije, sve intelektualne i duhovne misli Izraela su postale deo Talmuda.
Talmud se postepeno pojavio i pružio je širok prostor za intelektualni rad mnogih autora.
U to vreme, kada je Talmud počeo da se pojavljuje, bilo kakvo sukobljavanje je bilo nezamislivo i apsurdno jer nije bilo ničeg na šta bi se odgovaralo i protiv čega bi se reagovalo (jer delo još nije bilo završeno).
Štaviše, tada je bilo potpune slobode intelektualnog rada i zato protest (koji je osnova sukobljavanja) nije imao smisla.
Posle Ravina i njegovih saradnika dovršen je Talmud, početkom šestog veka njihov intelektualni rad se okončao.
Onda im je bilo neophodno da primene, u svakodnevnom životu, brojne ideje koje su postale deo Talmuda, bez ikakve analize, kritike i rasprave kao neporecive istine, a uprkos njihovoj legitimnosti ili neopravdanosti.
Takođe, mnogi traktati su postali deo Talmuda, što je jasno protivrečilo pisanom Zakonu, ili očigledno promenilo značenje Zakona.
Nijedan sukob se ne dešava neočekivano i taj je sukob izazvao sledeće događaje.
Posle uništenja drugog Hrama, poprište Izraelovih duhovnih i intelektualnih aktivnosti preselilo se na Istok; Aleksandrija, Safed, Tiberijada, Jatrib, Bagdad, Sura, Pumbedita i Anbar.
U to vreme Izrael praktično nije imao nikakva književna dela osim Talmuda, ili tačnije, sve intelektualne i duhovne misli Izraela su postale deo Talmuda.
Talmud se postepeno pojavio i pružio je širok prostor za intelektualni rad mnogih autora.
U to vreme, kada je Talmud počeo da se pojavljuje, bilo kakvo sukobljavanje je bilo nezamislivo i apsurdno jer nije bilo ničeg na šta bi se odgovaralo i protiv čega bi se reagovalo (jer delo još nije bilo završeno).
Štaviše, tada je bilo potpune slobode intelektualnog rada i zato protest (koji je osnova sukobljavanja) nije imao smisla.
Posle Ravina i njegovih saradnika dovršen je Talmud, početkom šestog veka njihov intelektualni rad se okončao.
Onda im je bilo neophodno da primene, u svakodnevnom životu, brojne ideje koje su postale deo Talmuda, bez ikakve analize, kritike i rasprave kao neporecive istine, a uprkos njihovoj legitimnosti ili neopravdanosti.
Takođe, mnogi traktati su postali deo Talmuda, što je jasno protivrečilo pisanom Zakonu, ili očigledno promenilo značenje Zakona.
Štaviše, Talmud je sadržavao mnogo mitova i praznoverja.
Sve ovo je moralo da izazove kritičarsku reakciju bilo kog sledbenika doslovnog tumačenja Zakona i da postane izvor sukoba.
Tako je sukob posejan i čekao je žeteoca.
Dugo vremena kritičari i protivnici Talmuda obavljali su svoje aktivnosti potajno jer nisu imali snažnog vođu na čelu.
To je bio razlog zbog kog njihove aktivnosti nisu bile primetne.
Međutim, hrabar i obrazovan čovek, koji je bio potomak kraljeva Jude, postao je potom njihov starešina.
Čovek koji je istakao barjak, u Ime Boga, i koji je okupio istomišljenike i zajednice, zvao se Anan ben David ha-nasi!
Sve ovo je moralo da izazove kritičarsku reakciju bilo kog sledbenika doslovnog tumačenja Zakona i da postane izvor sukoba.
Tako je sukob posejan i čekao je žeteoca.
Dugo vremena kritičari i protivnici Talmuda obavljali su svoje aktivnosti potajno jer nisu imali snažnog vođu na čelu.
To je bio razlog zbog kog njihove aktivnosti nisu bile primetne.
Međutim, hrabar i obrazovan čovek, koji je bio potomak kraljeva Jude, postao je potom njihov starešina.
Čovek koji je istakao barjak, u Ime Boga, i koji je okupio istomišljenike i zajednice, zvao se Anan ben David ha-nasi!